УКАЗИВАТИ И РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМЕ – ПРИМАРНА ОБАВЕЗА

Жалосна је пракса доброг броја руководилаца у МУП-у, да соптвене пропусте па и крупне грешке (намерне или не), сакривају иза личности министра Стефановића, што је добро позната тактика познаваоцима прилика у министарству. Тиме те високопозициониране колеге стварају у јавности од министра „дежурног кривца“ иако су многи позитивни помаци у реформи полиције као што су повећање плата, масовно занављање возног парка, покретање изградње станова за полицајце и много тога другог, заправо искључива заслуга послодавца. Међутим није редак случај да заслуге за ове позитивне помаке који су видљиви сваком добронамернику, желе да присвоје за себе многи – а ту се појављују и поједини синдикати у полицији.

Истина је једна: синдикати имају шансу да директно утичу на стање у полицији и да укажу послодавцу где „шкрипи“ на месечним састанцима радне групе МУП-а и синдикалних челника (које је, такође, увео актуелни министар). Овај синдикат то већ годинама чини са циљем да се реше свакодневни приоблеми и дилеме у министарству од неколико десетина хиљада запослених и стотина организационих јединица.

Тако смо на последњем оваквом скупу у фебруару поставили питање мобинга над нашом колегиницом који врше један њен колега и један старешина. Указали смо на лажну солидарност осталих припадника ове ПС који „ништа нису видели ни чули“ а ситуација за колегиницу постаје све више неиздржива. Наравно да је пре тога имала обећање да ће сведочити истино, но кад се појави шеф, све пада у воду. Такође смо се на истом састанку позабавили и питањем суспендоване инструктивне депеше од пре више година у којој је било јасно одређено да се радари постављају на прецизно утврђеним и обележеним местима. Међутим, сада је то остављено на вољу саобраћајцима на терену, и притом се заборавља да није сврха радара кажњавање возача већ његово превентивно деловање, односно безбедност саобраћаја. Заправо се посао контроле саобраћаја интензивно мења, јер сада ингеренције кажњавања возача има и Комунална полиција а ускоро ће на вршење увиђаја моћи да излазе само колеге са завршеним Факултетом за безбедност саобраћаја.

Такође је у фокусу наше пажње било и питање оцењивања радника и јединица које је, као по правилу, у нескладу са оцењивањем старешина тих истих јединица. Наиме, често се дешава да је јединица оцењена двојком или тројком а старешина те исте јединица оцењен највишом оценом – што је апсурд свима добро видљив. Такође је постављено и питање продужетка рада старешинама на још две године после њиховог стицања услова за пензију. СПИПС се слаже да се искуство ових ветерана полиције може добро искористити, али се те колеге морају склонити са дотадашњих руководних места и направити место млађим колегама, које ће уз њихову помоћ, квалификовано руководити тим јединицама.

Унутрашњи живот у МУПР.Србије је састављен од дневних дешавања али које треба да, поред стручних служби и руководног кадра, уочавају и решавају и синдикати у полицији. Од наводног решавања тзв. „великих“ тема па и недопустивог политичког ангажовања синдиката, просечан припадник полиције нема ама баш никакве користи (док штета није искључена). Отуда се овај синдикат од оснивања и определио не само на конструктивну сарадању са послодавцем, већ на директну акцију око решавања проблема, негативних појава и сл. Уосталом, то и јесте једна од најважнијих улога синдиката, посебно у овако великим системима као што је Министарство унутрашњих послова Р.Србије.

Београд, 14.02.2018.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић